Nakon Cakine nesreće,želela sam da nekako popunim veliku prazninu koju sam njenim gubitkom osećala.
Znala sam da niko ne može zameniti Caku,ali sam ipak stalno gledala tortie mačke.Čitala sam puno o njima ,postoji verovanje da su one posebne. Poželela sam da uzmem već odraslu formiranu mačku,po mogućstvu iz azila ,ne bih li joj ulepšala ostatak života,a boja bi me eto uvek podsećala na moju Cakanicu.
I tako sam na sajtu jednog azila pronašla Antoniju.Ona ima oko četiri godine.Počela sam pregovore putem e-maila.Naglasila sam da imam još mačaka i da ne želim mačku sa zdravstvenim problemima.Tražila sam analize Fiv I Felv.
Kad mi je javljeno da su analize ok otišla sam po nju.Nisam znala da ima problem sa desnima.Čim sam je videla dopala mi se. Terala je ostale mačke koje su se približavale.Prilikom odlaska kući dobila sam informaciju da su joj upaljene desni.
Kad sam je donela kući bila je mršava,I evidentno joj nije bilo dobro.Bila je izgladnela,a i imala je proliv.
Ubrzo se ispostavilo da boluje od specifične bolesti imunog sistema koja se zove Lymphocytic Plasmacytic Gingivitis.
Tek kasnije sam saznala da joj je neposredno pre udomljavanja dat Lemod depo vrlo jak kortikosteroid.
Bilans cele priče ,da je mačka bila deset dana na antibioticima,do daljneg je na pronisonu,izvadjeni su joj svi zubi do očnjaka iz gornje vilice i uskoro će biti iz donje.Praksa u svetu je pokazala da se kod mačaka koje imaju ovaj problem,on uspešno otklanja upravo vadjenjem svih zuba.
Ona je inače divna I pametna mačkica,vrlo umiljata,ali ipak tortie
ANTONIJA
