Coka,je bio moja beba.
Cakin sin, nije htela da ga doji,od 15.dana hranjen na špric.Nestvarno lep i dobar mačak.
Rodjen u maju 2010. Bio je izuzetno krupan mačak.Imao je skoro 9 kg.Po naravi je jako posećao na MaineCoon mačke.
Bio je pravi nežni div.Umeo je da cvrkuće kao ptičica,nije voleo da sedi u krilu ,ali je jako voleo da se nosi i da stalno bude sa nama.
Nikada nije frktao niti režao.Kad je nešto želeo, naprimer da jede,ili da ga vodim na terasu, repić mu se našušuri kao šišarka ,pa smo mu tepali šušur.
Nakon Cakine smrti nije nas ispuštao iz vida,stalno je zabrinuto išao za nama.Ni u snu nisam mogla da zamislim da ću samo mesec i po dana nakon gubitka Cake izgubiti i njega .
Uvek je bio zdrav,i veseo.
11.avgusta se primirio,što smo prvo pripisali vrućini,ali smo iako je i dalje jeo ipak isto veče pozvali veterinara.
Veterinar mu je izmerio temperaturu,koja je bila visoka,dao mu antibiotik i b vitamin i rekao da je samo virus koji će za par dana da prodje.
Sutradan mu je bilo manje više isto,uveče je opet dobio injekcije.
U toku noći počinje otežano da diše ,nosim ga odmah ujutru kod veterinara.Tamo ga stavljaju na kiseonik,rade analize,snimaju.Konstatuju edem pluća,dobija lasix,šalju nas kući da opet dodjemo ujutru.
Sutradan se priča ponavlja,opet kiseonik,ultrazvuk srca, lasix,a njemu je sve gore i gore.na kraju nas puštaju kući i kažu da su uradili sve što mogu.nemaju konkretno objašnjenje za sve ovo što mu se dešava.On iste noći umire na mojim rukama u najstrašnijim mukama.
Imao je 3 godine i 3meseca.Sve što su mu veterinari radili je stoički i ćutke trpeo,čak je i pružio šapicu da mu ubrizgaju lasix kroz braunilu koju su mu prethodno stavili.
I dalje mi srce krvari za mojom bebom,nikad neću prestati da se pitam da li sam nešto mogla drugačije da uradim?
COKA
