Caka se pojavila u periodu kad moj život još nije bio u potpunosti sredjen.Kod kuće su bile Cica i Mala,a kod prijatelja na drugom kraju grada mali mačići u garaži,spašeni sa ulice I oglašeni za udomljavanje.
Upravo jedno veče kad sam sa prijateljem izlazila iz auta začula sam strašan mjauk ispod kontejnera.
Glasan i veoma prodoran.
I taman dok je prijatelj gundjao,da ne gledam pošto već imam punu garažu mačića,ja sam ipak pogledala..
Bila je izbezumljena,ućebane dlake,a ipak strašno šarmantna.
Ona je bila najneobičnija mačka koju sam ikada videla,a kasnije se ispostavilo i najbolja koju sam ikada upoznala.
Bila je posebna i po izgledu i karakteru.
Bila je veoma krupna, više gradjena kao mačor,sa velikom glavom, da nije te tortie boje bila bih ubedjena da je u pitanju mačor.
Veterinar je procenio da ima oko 8 godina,a ona je izgleda bila dosta starija-to je vreme kasnije pokazalo
To veče sam je nahranila ,ona se smirila,ponudila sam joj da udje u garažu ali nije htela ,ja sam otišla.
Medjutim Caka je očigledno bila čvrsto rešena da nas šarmira.Desetak dana je bila redovna na klopi, onda smo mi otišli na more,i zadužili komšiju da hrani i nju i ostale mačiće.Na moje iznenadjenje ona je još bila tu. Sve dok se jednog dana ,ne sećam se više ni kako, nije popela kod mog prijatelja u stan.
Ponašala se kao najuzornija mačka na svetu,imala je sve manire kućne mačke ,uredno se najela I sela mi u krilo.Nije mi mnogo trebalo da nagovorim prijatelja ,pošto je jesen već uveliko bila odmakla da je ostavi da spava u stanu.Tako je Caka postala polukućna mačka.Dolazila je i odlazila kako se njoj svidja,sa tim da je sve više vremena provodila unutra.Pošto je bila krupna i debela nagadjali smo da je možda skotna.Ali nije bila …
Umela je da prepozna zvuk auta kad bi smo dolazili I da se zatrči ko luda .Često je sačekivala mog prijatelja i pravila mu društvo dok ja ne dodjem.Ali takodje je umelo da joj dune u 3 sata ujutru da ide napolje nije bilo sile da je u tome zaustavi.Imala je I ona čuvena mačija nestajanja na po dan dva, kad smo bili ubedjeni da možda ima neku drugu kuću.
Kraj gde je živeo moj prijatelj je bio miran,I Caka je uživala punu slobodu.Prošlo je tako skoro godinu dana,a ona je postala prelepa.Vremenom sam upoznala njen divan karakter,nikad nije pokazala ni mrvicu agresije,bezrezevno mi je verovala,umela je da gundja I prigovara,iznad svega bila je prepametna.Volela je nas ali I svoju slobodu…Fantastična je bila brzina sa kojom se ona prilagodila nama kao da je ceo život bila tu.
Jedne večeri,posle skoro godinu dana naše idile ,nešto se uzvrpoljila,tražila da izadje napolje,a meni nešto nije dalo mira pa izadjem posle pola minuta za njom Nisam je videla ,pa sam je pozvala I na moje iznenadjenje ona se pojavila sa macetom u ustima koje je spustila ispred mojih nogu.Brzo sam je unela i smestila udobno misleći da će da omaci još neko.Ali to je bilo to.Caka mi je donela jedno jedino mače.
Bio je to crno beli mačor Coka.
Caka je bila divna mačka,ali ne baš neka majka.Možda je uzrok tome bio u njenim godinama,ali posle 15 dana nije htela više da doji Coku.
Morali smo da ga prehranjujemo.
Odnela sam Coku u svoj stan kod Cice I Male.On je polako rastao i pretvarao se u predivnog nestvarno lepog mačora.
Caku smo sterilisali,I sve se polako vraćalo u normalu.
Onda sam jednog dana saznala da moj sin ima dijabetes. Nisam više mogla da funcionišem izmedju dve kuće I doneli smo odluku da živimo zajedno ali u mom stanu zbog dece i ostale tri mačke.
I tako je Caka došla u moju kuću 31.12.2010.Dirljiv je bio susret nje i Coke.Prepoznala ga je i poljubila iako je prošlo šest meseci od njegovog dolaska kod mene.
Cica I Mala nisu baš bile oduševljene sa njom kao ni ona sa njima.
Zima je polako prolazila a Caka je dobro podnosila život zatvorena u stanu.Ponadala sam se da sam ipak uspela da od nje napravim potpuno kućnu mačku.
I dalje sam otkrivala njene osobenosti .Nije volela kad neko viče,opominjala je glasnim negodovanjem onoga ko viče ,najčešće mene kad vičem na decu.ukoliko bi ignorisala njeno negodovanje umela je dramatično da skoči,naprimer na glavu.Ponekad ako bi procenila da je to dovoljno samo me bockala kandžama po nogama.
Kada je došlo lepše vreme bila je rešena da ponovo izadje napolje.Satima je uporno sedela kod vrata I mjaukala,negodovala.Iako me bilo strah jer je to za nju potpuno nova sredina,I mi živimo na trećem spratu,morala sam da popustim.Vodili smo je dole I dovodili.U početku kratko ,a vremenom pogotovo leti je volela da ostane sve duže.Noću je nismo puštali.Nekad sam slala decu kasno uveče da je dovedu.
Zimi skoro uopšte nije izlazila.Uglavnom se nije udaljavala od kuće. Imala je svoj društveni život i komšijske mačke sa kojima je volela da se druži.
Tako smo funkcionisali pune tri godine.
Ovog leta sam na njoj primetila sede dlake.Kad se duže uspava teško se pokretala kao da je bole kosti.Sve me to navelo na razmišljanje da je sigurno ipak starija nego što smo prvobitno mislili.Nije više bila brza i okretna kao pre.
Bojala sam se njenih izlazaka i potajno sam se nadala da će odustati od njih.A ona je čini mi se želela da ide više nego ikad.Poslednjih dana uglavnom je dolazila na pet minuta da nešto pojede,i opet nestrpljivo tražila da izadje napolje.
I onda je tog kobnog popodneva otišla,uveče nije bila na ulaznim vratima.Tražili smo je svuda zvali.Ništa.Gotovo celu noć sam silazila da vidim da nije možda došla.
Sutradan opet ništa,tek preksutra kad sam obilazila oko kuće po hiljaditi put izbezumljena,jedna žena mi reče da pored igrališta, što je bukvalno ispred zgrade leži mrtva mačka.
Bio je 01.07.2013
To je bila moja Caka.Nikada nismo saznali šta joj se u stvari desilo.Pouzdano znam da dan pre toga nije ležala tu.A telo je bilo skroz očuvano ni blizu nečemu što je već tri dana trebalo da bude mrtvo.
Desetak dana posle komšija je na istom mestu našao svog mačora mrtvog sa identičnom povredom.
Nije imala spoljnih povreda,osim što je imala rasporenu unutrašnju stranu butine.
Bio je to veliki udarac za sve nas.Sahranili smo je pored Save.Danima sam plakala ,bila kao zombi.
Coka,Cica i Mala su zabrinuto išle za mnom.
Nikada je neću zaboraviti niti preboleti.
Bila je najbolja mačka na svetu.
Caka
